01/12/2019
Pre par nedelja na izvesnom blogu povela se priča o tome ko i šta je samuraj, odnosno ko i šta je ronin. Pošto imam dosta saznanja na pomenutu temu, odlučio sam da dam sopstveni prilog. U pitanju je priča o 47 ronina iliti 47 Ako samuraja (Chushin-gura – odred lojalnih), jedna od najpoznatijih priča iz istorije samurajske klase. Ali prvo, ko su bili samuraji?.. odnosno pošto samurajske porodice postoje i dan današnji bolje da pitam Ko su samuraji? Reč samuraj izvedena je iz starog japanskog glagola saborau koji znači služiti. Doslovce samuraj znači onaj koji služi gospodara, odnosno mi bismo rekli – sluga. Kada su Taike napravile reformu državnog aparata u sedmom veku, jedan od noviteta bio je i uvođenje 12 stepenog rangiranja. Najviše rangirani su bili carski savetnici i visoki službenici, svi činovnici ispod 6 stepena nazivali su se samuraji. Ali kako su samuraji postali ratnici? Ova transformacija se dogodila znatno kasnije i bila je postepena. Dugo vremena vojnicima i ljudima koji su vični maču za rešavanje problema nije bilo mesta na dvoru, a carska administracija i dvorani su ih smatrali varvarima, jer je velika većina bila nepismena, a nisu imali nikakve manire niti kodeks. Danas kada neko kaže samuraj odmah pomislimo na reč bushido (put ratnika). Većina ljudi ne zna da je termin i teorija bushido-a formalizovana i zapisana tek pre nekoliko stotina godina tj. u 17. veku, te da je istorija samuraja kao ratničke klase mnogo duža i bogatija. Većina samurajskih porodica takođe je zvanično registrovana tek u 16. veku i to su uglavnom porodice tj. Klanovi koje su se priključile najvećim vođama tog vremena: Nobunagi, Hidejošiju i Tokugavi. Gubitnici su naravno izbrisani iz istorije i izgubili su sve privilegije.
#ad
Al da se vratimo na glavnu temu. Priča o 47 Ronina (samuraja bez gospodara odnosno nezaposlenih samuraja) dešava se na samom početku 18. veka. Ali da bi lakše shvatili razlog ovog neobičnog spleta događaja vratimo se ipak 50 godina ranije. U 17. veku živeo je jedan značajan i uticajan filozof, strateg i teoretičar Yamago Soko (1622 – 1685) koji je napisao veliki broj dela na temu ratničkog duha i uopšteno šta ratništvo znači samurajima. On je po učenju bio konfučijanist i na teoriji samurajske klase pokušao je da implementira konfučijev model nadčoveka. Jedna od njegovih knjiga bila je i Shido – put džentlmena, koja je kasnije prerasla u bushido, a u kojoj je napominjao koliko je od značaja da svaki samuraj bude vičan u pismenosti, književnosti, umetnostima i istoriji, ali i princip lojalnosti kao suštine ratničkog duha. Jedan od protagonista sledeće priče bio je njegov verni pobornik.
Sagaku hram, Tokijo
Nekoliko decenija kasnije 1701. godine Gospodar (Daimyo) Asano Takumi no kami Naganori (1667-1701) bio je izabran od strane šoguna (Shogun) da bude jedan od nekoliko Daimyo glavešina koji će biti u direktnoj pratnji cara, dakle vrhunska čast o kojoj su mnogi vladari mogli samo da sanjaju. Kao pomoćnik u ispunjavanju nove dužnosti dodeljen mu je Kira Kozukenosuke Yoshinaka (1641-1702), protokol majstor najvišeg ranga u vojnoj upravi (bakufu). On je trebao da ga uputi do u najsitnije detalje u komplikovanu proceduru lepih manira na dvoru. Kira je bio korumpiran službenik koji je pre svega očekivao mito da bi izvršio svoju dužnost, nasuprot Asano je bio mišljenja da je to njegov posao i čast za koju je bio odlično plaćen od shoguna i da nema pravo da traži nikakvo novčano zadovoljenje. Bila je to što bi rekli mržnja na prvi pogled i Kira je činio sve što je u njegovoj moći da ponizi i osramoti Asano-a pred ostalim glavešinama i dvoranima. Konačno, 14. marta 1701 situacija je kulminirala kada je Kira uvredio Asanoa u dvorcu Šoguna, posle čega je Asano potegao mač na njega. Srećom po Kiru dvorani su savladali i zaustavili Asanoa tako da je prošao sa posekotinom lica i ramena. Asano je odmah uhapšen. Napasti čoveka sličnog ranga samo iz besa, bio je zločin za koji je sledila kazna novčana ili zatvor, učiniti isto u dvorcu Shoguna bilo je nazamislivo i kao kazna je postojala samo smrt. Posle završene istrage glavni inspektor (o-metsuke) šogunata je doneo odluku da Asano izvrši sepuku (seppuku), što je on i učinio u hramu Sengaku u Edu. Njegova porodica morala je po zakonu da plati kaznu 50,000 koku-a, oduzet im je porodični zamak, a Asanov mlađi brat Daigaku je stavljen u kućni pritvor. Kada je tužna vest stigla u Asano zamak, njegovi podanici su žučno i u besu diskutovali šta im je činiti. Neki su mirno prihvatili šta im je naređeno i hteli su odmah da napuste kuću kao ronini, dok je jedna grupa bila protiv toga da se zamak preda miroljubivo vlasti te da treba da se bori zarad rehabilitacije porodičnog imena Asano, a u isto vreme počelo je planiranje osvete nad Kirom koji je doveo do celog događaja. Na kraju je grupa vođena samurajem Ôishi Kuranosuke Yoshio, koji je ujedno bio i glavni savetnik gospodara Asanoa, ubedila ostale samuraje da mirno predaju zamak.
Spomenik Oishi Kuranosuke Yoshio u sklopu kompleksa Sengaku-ji
Pre nego što je vojska šogunata došla da preuzme zamak, Oishi se savetovao sa ostalim samurajima i smislili su sledeći plan.
Oishi je sastavio peticiju Šogunu da obnovi kuću tj. klan Asano sa mlađim bratom Daigaku-om na čelu. Ukoliko se taj zahtev ne prihvati samuraji su bili spremni da se bori do smrti i eventualno ukoliko su pred izgubljenom bitkom da spale veoma značajan zamak Ako. Peticiju je potpisalo 60 najlojalnijih samuraja od ukupno 321, ostali koji se nisu složili sa peticijom su napustili zamak pre dolaska vojske. Asanov brat Daigaku poslao je pismo Oishiju i ostalim samurajima da bez borbe predaju zamak i da prihvate njegovu naredbu kao obavezujuću i neophodnu za opstanak porodice Asano. Preostali samuraji sa Oishijem na čelu su se povinovale naredbi, ali su pre odlaska dogovorili smernice njihovog napada na Kiru. Kira je morao platiti svoj ceh iz dva razloga: zato što je osramotio porodicu Asano, a drugo zato što je osramotio kompletnu samurajsku klasu. Samo njegov kraj je mogao povratiti čast gospodara Asanoa.
Lojalni odred se razišao na razne strane. Kao ronini mnogi su napustili Edo (tj. današnji Tokijo), neki su promenili zanimanja, postali ulični trgovci, nakupci na ribljoj pijaci, a neki su se odali porocima, piću i kafani. Oishi je izbegao u Kyoto, staru prestonicu, gde je redovno obilazio kafane i bordele, a često su ga viđali pijanog i prljavog kako se vuče krajevima Kyotoa, gde niko kome je stalo do ugleda ne bi ni kročio. Postoji zabeležena anegdota da je jedan samuraj iz Satsuma slučajno naleteo na ulici na njega i videvši ga u jadnom stanju, pljunuo na njega i rekao mu da on i nije pravi samuraj već kad nije ni pokušao da sačuva čast svog gospodara.
Sa druge strane Kira, uplašen za svoj život, unajmio je poveliku grupu samuraja da danonoćno čuvaju njegovu porodicu i imanje. Ujedno je poslao veliki broj špijuna na sve strane, da prate ponašanje ronina i da ga izveste na svaki znak da se nešto protiv njega sprema. Godina dana strepnje i gomila izveštaja da su ronini postali raspuštene propalice, te da nemaju nikakvog kontakta jedni sa drugima, Kiri je polako spustila gard. Dodatne trupe su i veoma opterećivale njegov budžet. Kira se savetovao sa svojim ljudima i doneo zaključak da od osvete neće biti ništa te da raspusti višak čuvara, a svoj porodični i poslovni život da vrati u normalu.
Na jednom tajnom sastanku lojalnih ronina okupilo se svih 60 samuraja, ali je Oishi odlučio da u napad ide 46 samuraja a ostale je poslao kući, njihovim familijama. Ovom broju pridružio se i sin jednog od samuraja koji je u međuvremenu preminuo. Dakle ukupan broj bio je 47.
Dogovoreno je da napad bude u noći 14. na 15. decembar, zbog simbolike na datum kada je gospodar Asano napao Kiru u dvorcu šoguna. Kako je te zime u Edu bilo puno snega i ljudi nisu mnogo izlazili na ulice grupa od 47 samuraja preobučena u oznake i boje vatrogasaca, naoružana oružjem koje je skoro dve godine bilo dobro sakriveno, polako se približavala kući Kire. Kuću u kojoj se u tom trenutku odvijala čajanka, još uvek je obezbeđivao značajan broj od 61 samuraja. Grupa od 47 samuraja podelila se u dva tima, jedan tim je imao zadatak da napadne glavnu, a drugi zadnju kapiju. Posle sat i po borbe, ronini su uspeli da ubiju ili zarobe svih 61 samuraja bez sopstvenih gubitaka i to većinu u prvim trenucima borbe, jer su čuvari bili zatečeni brzinom i snagom protivnika. Na veliko razočarenje ronina, Kire nije bilo u kući pa su napravili premetačinu po celom imanju. Posle 2 sata pretrage, u trenucima kada su razmišljali da prekinu akciju, jedan od samuraja je pronašao Kiru sakrivenog u pomoćnoj prostoriji izvan kuće. Ronini su Kiru doveli u dvorište i ponudili su mu istu priliku kao što je i gospodar Asano imao – da umre časno tj. da izvrši sepuku, međutim kako je Kira to odbio iz straha, Oishi mu je odsekao glavu sa istim onim mačem kojim je Asano izvršio sepuku ranije. Da bi i simbolično završili svoju akciju, 47 ronina se vratilo do Asanovog groba u Sengaku hramu (Sengaku-ji).
Kubi Arai bunar u sklopu sengaku-ji kompleksa i stari swat
Kirinu glavu oprali su u bunaru (vidi sliku) koji se nalazi neposredno pored mesta gde je Asano izvršio sepuku i priložili je gospodaru kao žrtvu. Posle te ceremonije spremajući se da umru zbog svog čina, Oishi je poslao dva delegata u upravu grada Edo da ih obaveste šta se dogodilo i da jave da će svi samuraji poslušno čekati na odluku Šoguna i suda u Sengaku hramu.
Šogun Tsunayoshi Tokugawa, umesto da bude besan, bio je šokiran i duboko impresioniran sa podvigom i lojalnošću koju su 47 samuraja hrabro demonstrirali. Iako je moralno cenio njihovo delo, bio je u velikoj dilemi oko odluke. Ukoliko prihvati njihov čin, kao izvanredan primer čojstva i junaštva koji uzdiže bushido kod i ukoliko im oprosti učinjeno, da li će kršenje strogih državnih zakona da oslabi veru da je zakon jednak za sve, te da će to biti protivno moralnih načela 47 ronina? Posle 47 dana većanja, Tsunayoshi je poslao naredbu Oishiju da on i njegovih 45 samuraja imaju da izvrše častan čin samoubistva sepuku, umesto da budu pogubljeni kao kriminalci, kako je inače zakon nalagao. Najmlađi ronin koji je bio poslat kao izaslanik sa novostima o Kirinoj pogibiji je bio pošteđen presude.
Posetioci na grobu 46 ronina u sklopu Sengaku-ji kompleksa
Danas, sećanje na 47 ronina slavi predstava koja se zove Chusin-gura (napisao Chikamatsu) koja je za kratko vreme postala prava bezvremenska klasika. Svake godine hiljade posetilaca poseti grobove 46 ronina, da bi im odalo počast na hrabrosti i lojalnosti te posvećenosti bushido kodu.
Legenda kaže da je isti onaj Satsuma samuraj koji je Kyotou pljunuo Oishia i nazvao ga kukavicom, kada je saznao za osvetu 47 ronina, izvršio sepuku kao čin pokajanja za to što je uradio i rekao.
#ad
Tekst napisao: Loki (Stari Swat)
47 Ronin Budo history Blog
You must be logged in to post a comment.
Nadamo se da Vam se svideo ovaj članak o veštini ninjutsu, da ste saznali nešto novo i zanimljivo. Možete potražiti još neku interesantnu zanimljivost o ovoj veštini u našoj blog sekciji. ili pročitati sve o trenutnim dešavanjima u klubu.
Ukoliko želite da ostanete u toku sa budućim dešavanjima našeg kluba, zapratite nas na YouTube kanalu kluba. Takođe nas možete pronaći na Twitter-u kao i na Facebook-u.